combine_images_980.jpg

О студијском програму

Штампа

 

Медицински факултет Универзитета у Нишу у школској 2018/19. уписује студенте у прву годину студија
по акредитацији добијеној 29.12.2017. године.

 

Студијски програм ДОКТОРСКИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА МЕДИЦИНСКЕ НАУКЕ у трајању од три године или 180 ЕСПБ бодова је конципиран у складу са европским системом преноса бодова (ЕСПБ).

На поступак организовања и завршетка ДАС-медицинске науке, као и у поступку израде и одбране докторске дисертације примењују се следећи акти:

  • Закон о високом образовању ("Службени гласник Републике Србије" бр. 88/17),
  • Статут Универзитета у Нишу  ("Гласник  Универзитета у Нишу" бр. 8/2017).
  • Статут Медицинског факултета Универзитета у Нишу
  • Правилник о стицању научног назива доктора медицинских наука на Медицинском факултету Универзитета у Нишу
  • Закључци Конференције ЕУА о докторским студијама у Салцбургу 2005. и 2010. године
  • ORPHEUS/AMSE/WFME PhD STANDARDS DOCUMENT Standards for PhD education in Biomedicine and Health Sciences in Europe. January 2012.

 

УСЛОВИ ЗА УПИС НА ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ

I

У прву годину ДАС може се уписати лице које има:

  • завршене интегрисане академске студије медицине у трајању од шест година са најмање 360 ЕСПБ бодова и просечном оценом најмање 8 (осам) на тим студијама, или
  • завршене интегрисане академске студије стоматологије у трајању од пет година са најмање 300 ЕСПБ бодова и просечном оценом најмање 8 (осам) на тим студијама, или
  • завршене интегрисане академске студије фармације у трајању од пет година са најмање 300 ЕСПБ бодова и просечном оценом најмање 8 (осам) на тим студијама, или
  • завршене основне студије медицине, стоматологије и фармације према прописима који су важила пре ступања на снагу Закона о високом образовању и просечном оценом најмање 8 (осам) на тим студијама, или
  • академски степен магистра наука, према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању, ако испуњава услове предвиђене Законом о високом образовању, Статутом Универзитета или Статутом Факултета, или
  • завршене дипломске академске и мастер студије из поља медицинских наука са најмање 300 ЕСПБ бодова и просечном оценом најмање 8 (осам) на тим студијама, или
  • завршене интегрисане академске студије са најмање 300 ЕСПБ бодова или завршене основне студије медицине, стоматологије и фармације и објављене ауторске научне радове (најмање два рада на SCI листи) из одговарајуће научне области ДАС и
  • знање енглеског језика.

II

Рангирање кандидата се врши на основу опште просечне оцене на предходним студијама, дужине студирања и остварених научно истраживачких резултата у оквиру сваког студијског програма.

Ако два или више кандидата имају исту просечну оцену, редослед ће се утврдити на основу дужине студирања на претходним нивоима студија, при чему предност има кандидат који је у краћем року завршио студије. Уколико два или више кандидата једнако испињавају оба услова, предност има кандидат који има већу научну компетентност.

III

Страни држављанин се пријављује на конкурс под истим условима као и домаћи држављанин, с тим што је у обавези да достави доказ о знању српског језика (изузев кандидата из бивше СФРЈ) и доказ о здравственом осигурању.

 

НАЧИН ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА, БОДОВНА ВРЕДНОСТ ПРЕДМЕТА, СИР-А, НАУЧНЕ АКТИВНОСТИ И ОДБРАЊЕНЕ ДОКТОРСКЕ ТЕЗЕ

Студент докторских студија остварује:

  1. 30 ЕСПБ бодова у првом семестру кроз стицање знања и вештина из области основа научног рада, биоетике и етике у научном раду, научне методологије и предмета од значаја за област докторске дисертације;
  2. 20 ЕСПБ бодова индивидуалним радом а који се валоризује кроз есеје, презентације или друге облике јавног приказивања рада студента, а који га тематски усмерава ка одређеном пољу и методологији истраживања, под руководтсвом ментора за студијски истраживачки рад
  3. 30 ЕСПБ бодова индивидуалним радом који се остварује кроз истраживање из области студијског програма, кроз одговарајуће изборне предмете;
  4. 30 ЕСПБ бодова прикупљањем података личним радом а који чине емпиријску основу докторске дисертације;
  5. 30 ЕСПБ бодова публиковањем сопствених научних резултата чији резултати треба да буду презентовани у виду 3 оригинална научна рада објављена у научним часописима са рецензијом. Кандидат мора да буде први аутор најмање у једном раду (услов за пријаву теме и оцену подобности кандидата); Оствареним резултатима у оквиру студијског програма у виду публикација у научним часописима, од којих је најмање један рад публикован у међународном часопису са SCI листе категорије М21-М23, у коме је студент први аутор, кандидат остварује услов за одбрану докторске дисертације;
  6. 40 ЕСПБ бодова израдом и одбраном докторске дисертације.

 

ЦИЉЕВИ ДАС- МЕДИЦИНСКЕ НАУКЕ МОГУ СЕ ГРУПИСАТИ У ТРИ ЦЕЛИНЕ :

  1. Развој теоретских концепата за решавање актуелних здравствених проблема, односно савладавање квантитативног приступа у медицинским истраживањима, које се остварује кроз едукацију везану за дизајнирање експерименталних, клиничких или епидемиолошких студија, односно њихово планирање, извођење и евалуацију, развој система надзора, имплементацију статистичких метода у процени и интерпретацији резултата истраживања, као и критичку анализу истраживачких студија.
  2. Примена резултата експерименталних, клиничких или епидемиолошких истраживања у пракси, остварује се кроз развој практичних вештина неопходних за организовање истраживања у лабораторији, клиничком окружењу или популацији било да укључују експерименталне животиње, здраве испитанике или групе оболелих особа.
  3. Едукација кадрова за рад на универзитетима, истраживачким институтима и другим специјализованим установама, које у својим програмима имају потребу за спровођењем и применом резултата различитих типова истраживања на развоју нових техника, идеја и приступа.

 

КОМПЕТЕНЦИЈЕ ДИПЛОМИРАНИХ СТУДЕНАТА ДАС

Након завршених докторских студија из медицинских наука доктор наука треба да буде оспособљени да:

  • на основу стеченог знања разуме, прати и примени фундаментална,лабораторијска, клиничка и епидемиолошка истраживања на проучавање молекуларне базе настанка и развоја обољења;
  • на основу стечених знања и вештина може да разуме и ради на унапређењу и проучавању савремених фармаколошких достигнућа, примењује научне резултате на савремену медицинску дијагностику;
  • може самостално да креира и дизајнира научна истраживања према научним достигнућима савремене медицинске науке;
  • врши избор савремене научне методологије и да сам буде практично обучен да је примени;
  • у складу са принципима добре лабораторијске и добре клиничке праксе, да уме да развије критичан и одговоран научни дух истраживања у складу са највишим етичким принципима рада са људима и експерименталним животињама;
  • на основу стечених знања може да разуме системе мера на унапређењу здравља и превенције заразних и незаразних обољења, да користи научну литературу у креативном смислу;
  • има способност критичке анализе, евалуације и синтезе нових комплексних идеја, стварања судова о комплексним темама које укључују релевантну друштвену, научну и етичку одговорност;
  • да свој допринос кроз оригинално истраживање које проширује границе знања у медицинској науци што се потврђује међународном рецензијом публикације;
  • активно учествује у реализацији научних пројеката и да може да их сам креира;
  • јавно брани и презентује сазнања и мишљења и објављује сопствене резултате, који ће генерисати нова знања примере и разумевање одређеног научног истраживања/методологије;
  • постане компетентан за област истраживања која ће бити предмет њиховог оригиналног истраживачког пројекта, односно докторске дисертације.

ЛИСТА ОРГАНИЗОВАНЕ НАСТАВЕ И НАУЧНИХ АКТИВНОСТИ СА КРАТКИМ САДРЖАЈЕМ

Докторске Академске студије студијског програма медицине планиране су тако да оспособе студента за независтан и оригиналан научни рад. Циљеви који су постављени, остварују кроз организовану активну наставу коју чини теоријска настава и студијски истраживачки рад. Ангажовање студената у оквиру студијског истраживачког рада састоји се у лабораторијском практичном раду, припреми семинара, стручних дискусија, дискусија о претраженој литератури, усвајању методологије и клиничких вештина и техника, припреми усмених и писмених испита, до различитих нивоа излагања сопствених резултата и штампања публикација, што је вредновано одговарајућим ЕСПБ бодовима и представља предуслов приступању коначној јавној одбрани израђене докторске тезе. На основу тога се издвојити различити видови активности, које се односе на учење и оне које се односе на истраживање, мада се ове две категорије прожимају:

Први вид активности се огледа у похађању активне наставе из општих методолошких премета. Они су део листе обавезних предмета, које је студент у обавези да похађа без разлике какво му је научно опредељење. Ово стога, што је савладавање вештина савремене информационе (информатицијске) технологије, познавање енглеског језика (advanced level), познавање савремених статистичких програма и начина њихове примене, познавање установљених правила писања и презентовања научног рада, утемељено на највишим етичким стандардима, предуслов одговорном, целовитом и успешном приступу истраживачком процесу. Стога ови предмети сачињавају први семестар Докторских академских студија и носе 30 ЕСПБ бодова, а одвијају се по устаљеном распореду у рачунарским учионицама, где је приступ интернету континуиран, при чему највише по два студента могу користити један компјутер.

Други вид активности се одвија у другом семестру и такође носе 30 ЕСПБ бодова, а представљен је тематски усмереним методолошким предметима који имају за циљ:

  1. да упознају студенте са савременим поступцима истраживања из области морфолошких и хистохемијксих техника, аналитичких и савремених физико-хемијских и биохемијских метода добијања биолошког материјала, изолације ћелија и субћелијских структура, добијања високо пречишћених органских једињења, као што су нуклеинске киселине, протеини и липиди; ензимолошких испитивања, рекомбинантне ДНК технологије и имунолошких процедура, као и техника молекуларне микробиологије. У оквиру методолошких предмета студент је у обавези да своје активности спроводи континуираним боравцима, (односно кружењима) у лабораторијама које су предвиђене планом и програмом;
  2. да пруже сазнања студентима везана за процедуре у раду са експерименталним животињама, полазећи од основних начела етичког приступа у овим истраживањима, при чему највећи део активности представља индивидуални рад ;
  3. да пруже студентима основна сазнања везана за правила рада у лабораторијама, садржана у начелима добре лабораторијске праксе и спознаје места лабораторијских маркера у алгоритмима медицине засноване на доказима;
  4. да савладају начине добијања релевантних информација везаних за научне и медицинске поступке и њихова критичка применана чему се базира предмет Медицина базирана на доказима;
  5. да продубе своја сазнања везана за молекуларну генетику посебно са аспекта проучавања хуманог генома, регулације генске експресије и начина испитивања генетских полиморфизама, као и пеигенетских механизама (фармакогеномика и нутригеномика);
  6. да се упознају са стандардима Добре клиничке праксе, да упознају легална, професионална и етичка ограничења различитих истраҗивачких процеса и вулнерабилних група пацијената;
  7. да науче технике дизајнирања анкетног истраҗивања у фази прикупљања података за научно истраҗивачки рад;
  8. да овладају методама управљања научно-истраживачким пројектима, поступцима пријављивања и администратирањем истраживачких пројеката у медицинским наукама,начином организовања радног тима као и управљањем финансијама да би на најбољи начин могли да искористе објективне техничке и финанскијске могућности у истраживачке сврхе;
  9. да се упознају са основним карактеристикама савремених функционалних медицинских истраживања у клиничкој пракси – од уочавања предмета до интерпретације добијених резултата.

Активна настава траје 6-8 сати дневно, од чега је највише два сата или 3 школска часа предвиђено за теоријско упознавање са проблемима, а остало време је посвећено усвајању одређених вештина лабораторијских метода. У извођење наставе укључени су наставници који су на основу својих референци и активни истраживачи на пројектима, а готово сви су у сталном радном односу на Медицинском факултету у Нишу. Један део активности се изводи у другим референтним лабораторијама, као што је Институт за нуклеарне науке „Винча“– у Лабораторији за молекуларну биологију и ендокринологију, Београд и Војномедицинска Академија, Београд.

Трећа група активности се састоји у увођењу студената у изабрани истраживачки процес. Ова група активности се у једном броју студијских програма (Грчка, Немачка, Аустрија) означава као core curriculum.По искуству поменутих универзитетских центара, овај-централни део активности захтева своје трајање и континуирану едукацију, он је управо садржан у дефиницији система студија као „учење, савладавање вештина и истраживање“ и траје у већини центара 18 месеци. У предложеном програму изборни истраживачки рад траје три семестра (други, трећи и четврти). Листа изборних предмета подразумева да студент може да изабере од понуђених програмских целина-модула оне наставне и практичне садржаје који су најапликабилнији за његово опредељење током израде докторске тезе. При том је сваки изборни предмет представљен бројем ЕСПБ бодова, часовима теоријске наставе и часовима студијског истраживачког рада. За изборни предмет се студент опредељује у другом семестру и целокупно његово ангажовање током студија износи 65 ЕСПБ, при чему је део конкретног ангажовања на публикацијама радова садржан и у научној активности.

Листа изборних предмета садржи следеће групе предмета:

  • Морфолошке дисциплине и истраживања матичних ћелија
  • Геномика, протеомика и регулаторни механизми
  • Инфективни агенси - епигенетика, дијагностика, клиника и епидемиологија
  • Функционалне и клиничке методе истраживања
  • Савремене хирушкaистраживања
  • Јавно здрављеи животна средина
  • Форензичке анализе и токсикологија

 

ХОДОГРАМ КРОЗ ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ МЕДИЦИНЕ

I Година I Семестар EСПБ II Семестар ЕСПБ
Општи методолошки предмети 30 Тематски усмерени методолошки предмети 30
II Година Изборни предмети 30
Дискусије, Семинари, Journal Club 5
Истраживачки рад под руководством ментора за СИР 15
Научна активност 1 10
III Година Израда докторске тезе 10 Израда докторске тезе 30
Научна активност 2 20

 

Изборни предмети су подељени различите изборне групе у зависности да ли су у њима садржане дисциплине базичних, клиничких, превентивних или хирушких дисциплина. Интердисциплинарни приступ и клиничка апликабилност су у фокусу примењних истраживања. Студентима је дата могућност да део својих истраживачких активности могу да обаве и у другим Униеврзитетско-истраживачким центрима са којима Медицински факултет има склопљене уговоре о сарадњи или да на основу апликација за усавршавање у другим институцијама остваре стипендије и бораве одређено време.

Четврта група активности представља студијски истраживачки рад (СИР) под руководством ментора, који треба да прожима студије од почетка. Оригиналан, самосталан, научно утемељен и признат од широке научне јавности, једини је истраживачки рад који је потврда имплементације стандарда и европских принципа докторских студија, као и препознавања стечене дипломе у свету. Студијски истраживачки рад препознатљив је публикованим резултатима, који се изражавају као научна активност. Научна активност 1 се односи на другу годину студија (трећи и четврти семестар), носи 10 ЕСПБ, а еквивалентна је вредности од најмање 3 М бода квантитативних критеријума Правилника о вредновању научних резултата Министарства науке и просвете, категорије М20-М70 (публикације, саопштења и/или магистарска теза). Научна активност 2 носи 20 ЕСПБ, односи се на трећу годину студија (пети и шести семестар), а еквивалентна је вредности од најмање 6 М бодова Правилника о вредновању научних резултата, при чему студент мора да поседује најмање 3 публикације у научним часописима. Услов за пријаву теме докторске тезе су три рада у научним часописима, од којих је бар у једном кандидат први аутор (уколико Правилником Универзитета нису укључени додатни услови). Кандидат је у обавези да поседује најмање један ауторски рад категорије М21-М23 до одбране тезе.

 

Научна активност Друга година Трећа година Одбрана тезе
најмање   бодова најмање   бодова

М21-М23

(ауторски)

М20-М70

М21-М23

(М51-М52)

 

Пета група активности представља израду докторске дисертације, која је предвиђена у форми монографије, при чему је потребно да садржи релевантне резултате који су проистекли из оригиналног и самосталног истраживачког рада. Након одобрења теме, студент приступа изради тезе која се оцењује од стране одговарајуће комисије и јавно брани. Детаљи су установљени правилником.

За сваког студента на докторским студијама води се адекватна документација о уредности долазака, кроз семестралну књижицу о боравцима, јер је то услов за добијање потписа о редовно похађаном предмету и студијама.

Предвиђене активности су у односу на степен оптерећења студената по ЕСПБ систему распоређене по семестрима, што је приказано у плану реализације.

РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА:

I семестар

Општи методолошки предмети

У првом семестру се похађају општи методолошки предмети, као што је Увод у методологију научноистраживачког рада, Писање и презентовање научног рада и Етика у научно-истраживачком раду као део целине везане за упознавање са методолошким принципима научног рада. Предмети првог семестра носе 30ЕСПБ бодова.

II Семестар

Тематски усмерени методолошки предмети и изборни предмет

У другом семестру се похађају тематски усмерени методолошки предмети који својом садржином имају за циљ да студента оспособе за извођење савремених методолошких лабораторијских поступака, функционалних клиничких поступака, дијагностике у домену ифективних агенаса, савремених техника у хирургији или методологијом превентивних истраживања, који представљају један вид гранског усмерења. У склопу премета Методе у молекуларној медицини, који садржи највећи број часова студијског истраживачког-практичног рада и највише ЕСПБ бодова, укључене су лабораторијске ротације. Кандидат је од понуђених предмета у обавези да оствари најмање30ЕСПБ бодова.

III и IV Семестар

Изборни предмети

Са трећим семестром студент активно почиње са израдом своје докторске тезе, јер у току наставе на изборним предметима прецизније дефинише своје поље истраживања. Са трећим семестром почиње „corе curriculum који представња синтезу учења, активног рада у лабораторији на усвајању изабраних методолошких техника и активне континуиране сарадње са ментором на прецизнијем дефинисању теме истраживања дисертације. Изборни предмети које је студент одабрао треба да омогуће остваривање најмање 30 ЕСПБ бодова. Студент почиње да прикупља или делом може да презентује прелиминарне податке, тако да научна активност може бити видљива и мерљива конкретним резултатима. Имајући у виду време које је потребно да прође да би један научни рад изашао из штампе, научна активност у овој години износи 20 ЕСПБ бодова. Истраживачка активност је организована и одвија се под руководством изабраног ментора. У склопу дискусија и семинара, студент је у обавези да испуњава постављене тематске радне задатке кроз израду и и одбрану семинара, при чему је усвојени термин Journal Club ознака видова излагања, дискусије и разјашњавања података из литературе.

V и VI Семестар

На основу препорука, ова два семестра су посвећена изради докторске дисертације, која може бити јавно одбрањена онда када су се правилником стекли услови за то. У овом периоду очекују се оригиналне публикације, тако да је део научне активности садржан у петом семестру и износи 20 ЕСПБ бодова.

 

ОЦЕЊИВАЊЕ И НАПРЕДОВАЊЕ СТУДЕНАТА

Оцењивање рада студента врши се континуирано током трајања докторских студија. Један од начина за оцењивање рада и напредовања студената су испити. Добијањем позитивне оцене за све предвиђене обавезе, кандидату се додељују ЕСПБ бодови. После сваког отслушаног обавезног и изборног предмета студенти полажу испит на начин предвиђен Правилником о формирању коначне оцене за дати предмет.   Усвајањем извештаја кандидата о научној активности њему се додељују ЕСПБ бодови. Додељивање бодова се врши на основу поднетих докумената да је рад публикован (у штампаној или електронској форми), као и на основу извештаја комисије за одбрану докторске дисертације да је студент одбранио дисертацију.

 

НАСТАВНИЦИ И МЕНТOРИ

За реализацију студијског програма докторских студија обезбеђено је наставно особље које има потребну научну способност. За извођење наставе према овом студијском програму факултет ангажује потребан број наставника са одговарајућим научним и стручним квалификацијама. Наставник на студијском програму ДАС има најмање један рад публикован у међународном часопису са SCI листе категорије М21-М23: Ментор има најмање пет радова објављених у међународном часопису са SCI листе категорије М21-М23. Планом извођења наставе утврђују се наставници и ментори за извођење наставе, а њихови подаци ( CV, избори у звања, референце) стављају се на увид јавности.

ПОДАЦИ О МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ У НИШУ

AДРЕСА:
Булевар др Зорана Ђинђића 81
18108 Ниш
Република Србија
ФАКС: +381-18-42-38-770
e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Порески идентификациони број (ПИБ): 100664516
Обвезник ПДВ-а (број из регистра): 131586859
Матични број: 07215282
Назив банке: УT-Ниш (Управа за трезор)
Жиро рачун за клијенте: 840-1681666-03
Шифра делатности: 85.42