„Свет медицине и свет уметности, у свој различитости својих принципа данассе и даље додирују и прожимају уз изворно јединство и сагласност.

Многобројна су дела и аутори из прошлости који упућују на овакву узајмну повезаност. Доктори у очима уметника или уметност као предмет за истраживање у медицини: Пикасова Наука и милосрђе, Домијеова Два доктора и смрт, Психоаналитичка истраживања у уметности Ернеста Криса, Ван Гогов Портрет доктора Гашеа, Аутопортрет Фриде Кало са портретом доктора Фарила, Гојин аутопортрет са доктором Ариетом; медицинари и уметници истовремено, Леонардо да Винчи са генијалним анатомским цртежима, Сантијаго Рамон и Кагал, неуролог и сликар, са илустрацијама можданих ћелија, Иван Олбрајт, познат по Слици Доријана Греја, са медицинским цртежима рађеним за војску у Првом светском рату; писци и лекари, Антон Павлович Чехов, Јован Јовановић Змај, Лаза Лазаревић.

Стваралачки карактер уметничког, односно научног дела, подразумева стваралачко биће човека, откривачки нагон, нагон за научним сазнањем и уметничким обликовањем са истим заједничким циљем, са циљем приближавања човеку, доброг познавања човека , да се живот човека учини бољим.

Уз сензибилност као услов, у редоследу стицања знања код упознавања човека, како у медицини тако и у уметности, анатомија је прва. На почетку су вежбе из анатомије“.

„Када је у питању људско тело, анатомија и уметност су увек биле тесно повезане. Анатоми и уметници су паралелно изучавали људско тело, први у стручном и научном, а други у уметничко-естетском смислу. При томе је анатоме превасходно интересовала грађа, а уметнике облик људског тела. И једне и друге је готово подједнако интересовало функционисање људског тела, јер је оно могло значајно утицати и на структуру и на облик појединих делова тела.

Људско тело је често непресушан извор инспирације уметника. Неким уметницима је проучавање анатомије и људске фигуре трајно опредељење. Ликовном уметнику људско тело представља првенствено призор и његово око испитује шта се све може открити на том телу.

Пластична анатомија је област којом се приказује спољашњи облик човековог тела у разним положајима и при извођењу покрета. Она се изучава на уметничким факултетима као посебан стручно-уметнички предмет, а на медицинским факултетима у склопу предмета Анатомија. Спољашњи изглед људског тела и промене рељефа на његовој површини при извођењу покрета зависе углавном од распореда мишићних маса, коже и поткожног ткива, као и од морфолошких карактеристика костију и зглобова.

Познавање пластичне анатомије важно је и лекарима и уметницима. Првима, зато што лекарски преглед почиње управо посматрањем изгледа човековог тела (inspectio), а другима, да би разумели облике појединих делова тела и њихове промене у различитим положајима и при кретању.

Све наведено указује на потребу још интензивније сарадње анатома и уметника. На тај начин ће оно што им је заједничко, тј. анатомија добијати све више и на квалитету и на лепоти“.