combine_images_980.jpg

Виртуелна изложба „ВЕЖБЕ ИЗ АНАТОМИЈЕ“

Штампа

 

Датум објаве: 03.06.2020.

Првобитна замисао да се изложба анатомског цртежа студената Факултета уметности приреди у просторијама Медицинског факултета Универзитета у Нишу, на пољу међуфакултетске сарадње, била је ометена уведеним ванредним стањем због проглашене пандемије SARS-CoV2 вирусне инфекције.

Сада, ову изложбу приређујемо као виртуeлну, уз велику захвалност студентима Факултета уметности Униветрзитета у Нишу са Департмана за ликовне уметности и Департмана за примењене уметности, који изложене радове поклањају Медицинском факултету  поводом јубилеја - 60 година постојања и рада.

Према речима др ум. Елизабете Маторкић Бисенић, ванр.проф. на Факултету уметности у Нишу, ову изложбу би требало схватити не само као формалну сарадњу, већ према стваралачком принципу као пресудном, подједнако важном за уметност као и за науку, односно како за „ликовњаке“ тако и за „природњаке“.

 

„ЛИКОВЊАЦИ“, „ПРИРОДЊАЦИ“ И
ВЕЖБЕ ИЗ АНАТОМИЈЕ
АНАТОМИЈА И УМЕТНОСТ
 Др ум. Елизабета Маторкић Бисенић, ванр.проф. на Факултету уметности у Нишу  Др Раде Чукурановић, ред. проф. на Медицинском факултету у Нишу

 

„Свет медицине и свет уметности, у свој различитости својих принципа данассе и даље додирују и прожимају уз изворно јединство и сагласност.

Многобројна су дела и аутори из прошлости који упућују на овакву узајмну повезаност. Доктори у очима уметника или уметност као предмет за истраживање у медицини: Пикасова Наука и милосрђе, Домијеова Два доктора и смрт, Психоаналитичка истраживања у уметности Ернеста Криса, Ван Гогов Портрет доктора Гашеа, Аутопортрет Фриде Кало са портретом доктора Фарила, Гојин аутопортрет са доктором Ариетом; медицинари и уметници истовремено, Леонардо да Винчи са генијалним анатомским цртежима, Сантијаго Рамон и Кагал, неуролог и сликар, са илустрацијама можданих ћелија, Иван Олбрајт, познат по Слици Доријана Греја, са медицинским цртежима рађеним за војску у Првом светском рату; писци и лекари, Антон Павлович Чехов, Јован Јовановић Змај, Лаза Лазаревић.

Стваралачки карактер уметничког, односно научног дела, подразумева стваралачко биће човека, откривачки нагон, нагон за научним сазнањем и уметничким обликовањем са истим заједничким циљем, са циљем приближавања човеку, доброг познавања човека , да се живот човека учини бољим.

Уз сензибилност као услов, у редоследу стицања знања код упознавања човека, како у медицини тако и у уметности, анатомија је прва. На почетку су вежбе из анатомије“.

„Када је у питању људско тело, анатомија и уметност су увек биле тесно повезане. Анатоми и уметници су паралелно изучавали људско тело, први у стручном и научном, а други у уметничко-естетском смислу. При томе је анатоме превасходно интересовала грађа, а уметнике облик људског тела. И једне и друге је готово подједнако интересовало функционисање људског тела, јер је оно могло значајно утицати и на структуру и на облик појединих делова тела.

Људско тело је често непресушан извор инспирације уметника. Неким уметницима је проучавање анатомије и људске фигуре трајно опредељење. Ликовном уметнику људско тело представља првенствено призор и његово око испитује шта се све може открити на том телу.

Пластична анатомија је област којом се приказује спољашњи облик човековог тела у разним положајима и при извођењу покрета. Она се изучава на уметничким факултетима као посебан стручно-уметнички предмет, а на медицинским факултетима у склопу предмета Анатомија. Спољашњи изглед људског тела и промене рељефа на његовој површини при извођењу покрета зависе углавном од распореда мишићних маса, коже и поткожног ткива, као и од морфолошких карактеристика костију и зглобова.

Познавање пластичне анатомије важно је и лекарима и уметницима. Првима, зато што лекарски преглед почиње управо посматрањем изгледа човековог тела (inspectio), а другима, да би разумели облике појединих делова тела и њихове промене у различитим положајима и при кретању.

Све наведено указује на потребу још интензивније сарадње анатома и уметника. На тај начин ће оно што им је заједничко, тј. анатомија добијати све више и на квалитету и на лепоти“.

 

УЧЕСНИЦИ И ИЗЛОЖЕНА ДЕЛА

Поклон збирка анатомских цртежа Факултета уметности у Нишу за Медицински факултет у Нишу (по заједничком избору професора Медицинског факултета и професора и студената Факултета уметности):

II година Основних академских студија
Дарко Стефановић Сликарски рентген“,
комб. техн. на папиру,
100х70cm, 2019.
 1. Darko Stefanovic

Наталија Стаменковић Торзо“,
комб. техн. на папиру,
41х30cm, 2019.
 2. Natalija Stamenkovic

Надежда Ристић Привиђење“,
оловка на папиру,
41х30cm, 2018.
 3. Nadezda Ristic

III година Основних академских студија
Јована Ђурић Свилен конац“,
оловке у боји на папиру,
25х6,5cm, 13х9,5cm, 11х9 cm, 2019.
 4. Jovana Djuric

Јулијана Стојановић Живот“,
оловка на папиру,
29х22cm, 2019.
 5. Julijana Stojanovic

Богдана Илић Труп-реплика“,
угљен на папиру,
30,5х22cm, 2019.
 6. Bogdana Ilic

Мастер
Наташа Стошић Лежећа фигура“,
оловка на папиру
30,5х22cm, 2017.
 7. Natasa Stosic

Александра Вуксановић Део тела“,
оловка на папиру
30,5х20cm, 2018.
 8. Aleksandra Vuksanovic

Дипл. сликар Мастер сликарства
Душан Станковић Таксидермија“,
хемијска оловка на папиру,
32х24cm, 2018.
 9. Dusan Stankovic

Гости
Др Драгана Росић, специјалиста интерне медицине, тренутно студент мастер студија вајарства на ФЛУ у Београду

Марија“,
скулптура у дрвету,
80х60х40cm, 2019.
(не остаје у збирци)
 10. Dragana Rosic

Олга Ђорђевић, дипл. сликар, Мастер спец. сликарства, медицинска сестра, студент III године Струковних студија медицине на медицинском факултету у Нишу Скелет“,
угљен на папиру,
59х42cm, 2004.
 11. Olga Djordjevic

Др ум. Елизабета Маторкић Бисенић, педијатријска сестра, студирала медицину на Медицинском факултету у Београду Успомена“,
оловка у боји на платну,
60х42cm, 2019.
 12. Elizabeta Matorkic Bisenic

 

 

ПОДАЦИ О МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ У НИШУ

AДРЕСА:
Булевар др Зорана Ђинђића 81
18108 Ниш
Република Србија
ТЕЛ:    +381-18-42-26-644
ФАКС: +381-18-42-38-770
e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Порески идентификациони број (ПИБ): 100664516
Обвезник ПДВ-а (број из регистра): 131586859
Матични број: 07215282
Назив банке: УT-Ниш (Управа за трезор)
Жиро рачун за клијенте: 840-1681666-03
Шифра делатности: 85.42