Студијски програми интегрисаних и струковних студија на Медицинском факултету остварују се у току школске године која почиње 1. октобра текуће године, а завршава се 30. септембра наредне године. Школску годину чине јесењи и пролећни семестар. Јесењи семестар почиње 1. октобра, а пролећни 15. фебруара. Реализација студијског програма траје 15 наставних недеља по семестру. Летњи распуст почиње 15. јула и траје до 20. августа.
Студијски програми се изводе према плану наставе који је у складу са општим актом Сената Универзитета, доноси Наставно-научно веће Медицинског факултета.
Планом извођења наставе утврђују се:
Обим студија
Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем ЕСПБ бодова, а обим студија изаражава се збиром ЕСПБ бодова. Збир од 60 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-то часовне радне недеље током једне школске године.
Укупно ангажовање студента састоји се:
Један бод односи се на 27 часова рада студента. Укупан број часова активне наставе не може бити мањи од 600 часова нити већи од 900 часова у току школске године. Изузетно, укупан број часова активне наставе може бити већи од максимума из петходног става, када је студијским програмом предвиђен повећан број часова практичне наставе. У број часова студија убраја се и време проведено у здравственим установама (стручна пракса), а у складу са планом наставе одређеног предмета.
Оцењивање
Активност и знање студента на сваком предмету оцењује се континуирано у току наставе и изражава се поенима. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита, студент може остварити највише 100 поена. Од укупног броја поена најмање 30, а највише 70 поена мора бити предвиђено за активности и провере знања у току наставе (предиспитне обавезе).
Током наставе, знање се проверава на колоквијумима (усмено или писмено), семинарима, и другим облицима провере знања из одређених мањих целина наставног предмета.
На испит може да изађе студент који је испунио све предиспитне обавезе прописане Планом извођења наставе за сваки предмет.
Испитни колоквијум је облик провере знања којим се детаљно проверава знање из већег заокруженог дела обављене наставе из појединог предмета. Испитни колоквијуми могу се организовати за двосеместралне предмете и то по један испитни колоквијум након завршетка јесењег, односно пролећног семестра. Испитни колоквијум садржи све облике провере знања као и испит у целини. Положени испитни колоквијум, у виду оствареног кредита, признаје се све док се успешно не положи завршни испит у истој школској години. Градиво положено на испитном колоквијуму не испитује се на завршном испиту.
Коначна оцена утврђује се на завршном испиту.
Расподела поена за предиспитне и испитне обавезе, начин и врсте провере знања, као и начин полагања испитног колоквијума и завршног испита утврђују се Правилником о формирању коначне оцене који, на предлог Већа катедре, доноси Наставно-научно веће.
Испитни рокови и начин полагања испита
Испит је завршна провера знања стеченог за време наставног процеса.
Испитни рокови су: јануарски, фебруарски, априлски, јунски, јулски, августовски, септембарски и октобарски. Октобарски испитни рок организује се, по правилу, пре почетка наставе у наредној школској години. Календар испита објављује се почетком сваке школске године и саставни је део плана извођења наставе. Испити су јавни.
Испити се полажу пред испитивачем-предметним наставником или пред испитном комисијом у просторијама Факултета или наставних база, према унапред утврђеном распореду који се објављује седам дана пре почетка испитног рока.