Teaching

Print

 

Study programs of integrated and vocational studies at the Faculty of Medicine are realized during the school year that begins on October 1 of the current year, and ends on September 30 next year. School year consists of autumn and spring semester. The fall semester begins on October 1st and spring on February 15th. The realization of the study program lasts 15 teaching weeks per semester. The summer holiday starts on July 15th and lasts until August 20th.

Study programs are conducted according to the curriculum that is in accordance with the general act of the Senate of the University, passed by the Teaching-Scientific Council of the Medical Faculty.

The curriculum is determined by:

 

Обим студија

Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем ЕСПБ бодова, а обим студија изаражава се збиром ЕСПБ бодова. Збир од 60 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-то часовне радне недеље током једне школске године.

Укупно ангажовање студента састоји се:

Један бод односи се на 27 часова рада студента. Укупан број часова активне наставе не може бити мањи од 600 часова нити већи од 900 часова у току школске године. Изузетно, укупан број часова активне наставе може бити већи од максимума из петходног става, када је студијским програмом предвиђен повећан број часова практичне наставе. У број часова студија убраја се и време проведено у здравственим установама (стручна пракса), а у складу са планом наставе одређеног предмета.

Оцењивање

 Активност и знање студента на сваком предмету оцењује се континуирано у току наставе и изражава се поенима. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита, студент може остварити највише 100 поена. Од укупног броја поена најмање 30, а највише 70 поена мора бити предвиђено за активности и провере знања у току наставе (предиспитне обавезе).

Током наставе, знање се проверава на колоквијумима (усмено или писмено), семинарима, и другим облицима провере знања из одређених мањих целина наставног предмета.

На испит може да изађе студент који је испунио све предиспитне обавезе прописане Планом извођења наставе за сваки предмет.

Испитни колоквијум је облик провере знања којим се детаљно проверава знање из већег заокруженог дела обављене наставе из појединог предмета. Испитни колоквијуми могу се организовати за двосеместралне предмете и то по један испитни колоквијум након завршетка зимског, односно летњег семестра. Испитни колоквијум садржи све облике провере знања као и испит у целини. Положени испитни колоквијум, у виду оствареног кредита, признаје се све док се успешно не положи завршни испит у истој школској години. Градиво положено на испитном колоквијуму не испитује се на завршном испиту.

Коначна оцена утврђује се на завршном испиту.

Расподела поена за предиспитне и испитне обавезе, начин и врсте провере знања, као и начин полагања испитног колоквијума и завршног испита утврђују се Правилником о формирању коначне оцене који, на предлог Већа катедре, доноси Наставно-научно веће.

Испитни рокови и начин полагања испита

Испит је завршна провера знања стеченог за време наставног процеса.

Испитни рокови су: јануарски, априлски, јунски, августовски, септембарски и октобарски. Октобарски испитни рок организује се, по правилу, пре почетка наставе у наредној школској години. Календар испита објављује се почетком сваке школске године и саставни је део плана извођења наставе. Испити су јавни.

Испити се полажу пред испитивачем-предметним наставником или пред испитном комисијом у просторијама Факултета или наставних база, према унапред утврђеном распореду који се објављује седам дана пре почетка испитног рока.

Завршни рад и дисертација

Интегрисане студије медицине, стоматологије и фармације завршавају се испуњавањем свих студијских обавеза, полагањем свих предвиђених испита и израдом и одбраном дипломског рада.

Основне и специјалистичке струковне студије завршавају се испуњавањем свих студијских обавеза, полагањем свих предвиђених испита, а уколико су предвиђени студијским програмом и израдом завршног стручног рада.

Докторске студије завршавају се испуњавањем обавеза које се односе нa самостални истраживачки рад, остварене научне активности, полагање свих предвиђених испита и израдом и јавном одбраном докторке дисертације.

Израда и одбрана завршног рада и докторске дисертације може се написати и бранити на страном језику иако се студијски програм не реализује на том језику, под условом да сви чланови комисије, пред којима се врши одбрана завршног, специјалистичког рада или докторске дисертације, владају тим језиком.

Изузетно, докторат наука може да стекне лице са завршеним интегрисаним студијама медицине, стоматологије и завршеном специјализацијом на основу одбрањене дисертације засноване на радовима објављеним у врхунским светским часописима.

Број радова и категорија часописа који представљају услов за стицање доктората у складу са ставом 5. овог члана, предвиђени су Правилником о стицању научног назива доктор медицинских наука.