About the study program

 

ДОКТОРСКЕ AКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИЗ ОБЛАСТИ ФАРМАЦЕУТСКИХ НАУКА структурно су конципиране тако да представљају симбиозу образовања, истраживања и практичних вештина, јер интегришу теоријско усвајање знања, самосталан и оригиналан студијски истраживачки рад и начине његове презентације и афирмације у свету. Својом суштином, ДАС–фарамцеутске науке омогућавају организован научни и професионални развој у области фарамције кроз повезивање фундаменталних и примењених истраживања из области фармацеутске хемије, аналитике лекова, фармацеутске технологије, фармакогнозије, фитотерапије, медицинске биохемије, фармакологије, токсикологије, преклиничких испитивања лекова и медицинских средстава и клиничке фармације. Поред стицања знања и одговарајућих вештина развија се свест о значају и применљивости научних истраживања у фармацији, развија се осећај за тимски рад, за мултидисциплинарни интегрални, пре свега свеобухватни и целовит приступ научном проблему у области фармације, као и свест о динамичности нових научних сазнања, што намеће императив свакодневног и континуираног усавршавања.

Циљеви докторских академских студија из области фармацеутских наука који су постављени, остварују се кроз организовану активну наставу коју чини теоријска настава и студијски истраживачки рад. Ангажовање студената у оквиру студијског истраживачког рада састоји се у лабораторијском практичном раду, припреми семинара, стручних дискусија, дискусија о претраженој литератури, усвајању методологије и практичних вештина и техника, припреми усмених и писмених испита, до различитих нивоа излагања сопствених резултата и штампања публикација, што је вредновано одговарајућим ЕСПБ бодовима и представља предуслов приступању коначној јавној одбрани израђене докторске тезе.

Ходограм кроз докторске академске студије из области фармацеутских наука:

Први вид активности се огледа у похађању активне наставе из општих методолошких предмета. Они су део листе обавезних предмета, које је студент у обавези да похађа без разлике какво му је научно опредељење. Савладавање вештина савремене информационе технологије, познавање енглеског језика (advanced level), познавање савремених статистичких програма и начина њихове примене, познавање установљених правила писања и презентовања научног рада, утемељено на највишим етичким стандардима је предуслов одговорном, целовитом и успешном приступу истраживачком процесу. Стога ови предмети сачињавају први семестар Докторских академских студија-фармацеутске науке и носе 30 ЕСПБ бодова.

Други вид активности се одвија у другом семестру и носи 20 ЕСПБ бодова, а представљен је тематски усмереним методолошким предметима који имају за циљ:

• да упознају студенте са савременим поступцима истраживања из области морфолошких и хистохемијских техника, аналитичких и савремених физичкохемијских, биохемијских и токсиколошких метода добијања и испитивања биолошког материјала, изолације ћелија и субћелијских компартмената, добијања високо пречишћених органских једињења, као што су нуклеинске киселине, протеини, липиди и секундарни фармаколошки активни метаболити биљака; ензимолошких испитивања, рекомбинантне ДНК технологије и имунолошких процедура, као и техника молекуларне микробиологије. У оквиру методолошких предмета студент је у обавези да своје активности спроводи континуираним боравцима (односно кружењима) у лабораторијама које су предвиђене планом и програмом;
• да пруже сазнања студентима везана за процедуре у раду са експерименталним животињама, полазећи од основних начела етичког приступа у овим истраживањима, при чему највећи део активности представља индивидуални рад;
• да пруже студентима основна сазнања везана за правила рада у лабораторијама, садржана у начелима добре лабораторијске праксе као и разумевање места лабораторијских маркера у алгоритмима фармације и медицине засноване на доказима;
• да савладају начине добијања релевантних информација везаних за научне поступке у фармацији и њихову критичку примену;
• да продубе своја сазнања везана за молекуларну генетику посебно са аспекта проучавања хуманог генома, регулације генске експресије и начина испитивања генетских полиморфизама, као и епигенетских механизама (фармакогеномика и нутригеномика);
• да се упознају са стандардима добре клиничке праксе, да упознају легална, професионална и етичка ограничења различитих истраҗивачких процеса и вулнерабилних група пацијената;
• да науче технике дизајнирања анкетног истраҗивања у фази прикупљања података за научно истраҗивачки рад;
• да овладају методама управљања научно-истраживачким пројектима, поступцима пријављивања и администратирањем истраживачких пројеката у медицинским наукама, начином организовања радног тима као и управљањем финансијама да би на најбољи начин могли да искористе објективне техничке и финанскијске могућности у истраживачке сврхе;
• да се упознају са основним карактеристикама савремених функционалних фармацеутских и медицинских истраживања у пракси – од уочавања предмета до интерпретације добијених резултата;
• да упознају студенте са савременим поступцима истраживања из области припреме протокола и извештаја токсиколошких студија;
• да пруже студентима сазнања везана за токсичне ефекте биљних препарата и лекова на људски организам, као и да омогуће студентима разумевање разлике у токсичним ефектима појединих супстанци у односу на њихову хемијску природу и порекло.

Трећа група активности се одвија такође у другом семестру и носи 10 ЕСПБ бодова и чине је фармацеутски методолошки предмети. Ови предмети имају циљ да усмере рад студента према области из које ће радити докторску дисертацију. У оквиру методолошких предмета студент је у обавези да своје активности спроводи континуираним боравцима, односно кружењима у лабораторијама које су предвиђене планом и програмом, као и израдом семинарских радова на задату тему.

Активна настава траје 6-8 сати дневно, од чега је највише два сата или три школска часа предвиђено за теоријско упознавање са проблемима, а остало време је посвећено усвајању одређених вештина лабораторијских метода. У извођење наставе укључени су наставници на основу својих референци, а који су и активни истраживачи на пројектима, при чему су готово сви су у сталном радном односу на Медицинском факултету у Нишу. Један део активности се може изводити и у другим референтним лабораторијама, као што је Институт за нуклеарне науке „Винча“ – Лабораторија за молекуларну биологију и ендокринологију у Београду, Војномедицинска Академија у Београду и Институт за проучавање лековитог биља “др Јосиф Панчић” у Београду.

Четврта група активности се састоји у увођењу студената у изабрани истраживачки процес. Ова група активности се у једном броју студијских програма (Грчка, Немачка, Аустрија) означава као core curriculum. По искуству поменутих универзитетских центара, овај – централни део активности захтева своје трајање и континуирану едукацију и он је садржан у дефиницији система студија као „учење, савладавање вештина и истраживање“ и траје у већини центара 18 месеци. У предложеном програму изборни истраживачки рад траје три семестра (трећи, четврти и пети). Листа изборних предмета подразумева да студент може да изабере од понуђених програмских целина-модула оне наставне и практичне садржаје који су најапликабилнији за његово опредељење током израде докторске дисертације. При том је обавезан да изабере два Фармацеутско методолошка предмета у другом семестру, два предмета из Фармацеутских изборних предмета групе 1 у трећем семестру и два предмета из Фармацеутских изборних предмета групе 2 у четвртом семестру. Студент може у договору са ментором да уместо Фармацеутских изборних предмета групе 1 и 2 изабере препмете из групе Заједничких изборних предмета, и то највише један у трећем и један у четвртом семестру. Сваки изборни предмет је представљен бројем ЕСПБ бодова, часовима теоријске наставе и часовима студијског истраживачког рада. За изборни предмет се студент опредељује у другом семестру и целокупно његово ангажовање током студија износи 60 ЕСПБ, при чему је део конкретног ангажовања на публикацијама радова садржан и у научној активности.

Листа изборних предмета садржи следеће групе предмета:

• Фармацеутски изборни предмети групе 1
• Фармацеутски изборни предмети групе 2
• Морфолошке дисциплине и истраживања матичних ћелија
• Геномика, протеомика, фармакологија и регулаторни механизми
• Инфективни агенси - епигенетика, дијагностика, клиника и епидемиологија
• Функционалне и клиничке методе истраживања
• Јавно здравље и животна средина
• Стоматолошка истраживања

Изборни предмети су подељени у различите изборне групе у зависности да ли су у њима садржане дисциплине базичних, клиничких, или превентивних дисциплина. Интердисциплинарни приступ и апликабилност у фармацији и медицини су у фокусу примењених истраживања. Студентима је дата могућност да део својих истраживачких активности могу да обаве и у другим универзитетско-истраживачким центрима са којима Медицински факултет има склопљене уговоре о сарадњи или да на основу апликација за усавршавање у другим институцијама остваре стипендије и бораве одређено време.

Пета група активности представља студијски истраживачки рад (СИР) под руководством ментора, који треба да прожима студије од почетка. Оригиналан, самосталан, научно утемељен и признат од широке научне јавности, истраживачки је рад који је потврда имплементације стандарда и европских принципа докторских студија, као и препознавања стечене дипломе у свету. Студијски истраживачки рад се вреднује на основу публикованих резултата, који се изражавају као научна активност. Научна активност 1 се односи на другу годину студија (трећи и четврти семестар), носи 10 ЕСПБ, а еквивалентна је вредности од најмање 3 М бода квантитативних критеријума Правилника о вредновању научних резултата Министарства науке и просвете, категорије М20-М70 (публикације, саопштења и/или магистарска теза). Научна активност 2 носи 20 ЕСПБ, односи се на трећу годину студија (пети и шести семестар), а еквивалентна је вредности од најмање 6 М бодова Правилника о вредновању научних резултата, при чему студент мора да поседује најмање 3 публикације у часописима, од чега најмање један рад категорије М21-М23, у ком случају би остала два била категорије М51-М52. То је услов за пријаву теме докторске дисертације (уколико Правилником Универзитета нису укључени додатни услови). Уколико рад категорије М21-М23 није био ауторски, кандидат је у обавези да поседује најмање један ауторски рад категорије М21-М23 до одбране тезе.

Шеста група активности представља израду докторске дисертације, у форми монографије и потребно је да садржи релевантне резултате који су проистекли из оригиналног и самосталног истраживачког рада. Након одобрења теме, студент приступа изради тезе која се оцењује од стране одговарајуће комисије и јавно брани. Детаљи су установљени Правилником.

За сваког студента на докторским студијама води се адекватна документација о уредности долазака, кроз семестралну књижицу о боравцима, јер је то услов за добијање потписа о редовно похађаном предмету и студијама.

Предвиђене активности су у односу на степен оптерећења студената по ЕСПБ систему распоређене по семестрима, што је приказано у плану реализације по семестрима.